Pitanja o godišnjem odmoru i bolovanju su među najčešćim u svakoj firmi. Pravila su jasna, ali se često pogrešno primenjuju.
Evo pregleda najvažnijih obaveza poslodavca i prava zaposlenih.
Koliko traje godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora. Dužina se uvećava prema doprinosu na radu, uslovima rada, iskustvu i drugim kriterijumima iz opšteg akta ili ugovora. Pravo na pun odmor stiče se posle mesec dana neprekidnog rada.
Plan i rešenje o odmoru
Poslodavac donosi plan korišćenja odmora, uz konsultaciju sa zaposlenima, i izdaje rešenje najkasnije 15 dana pre početka odmora. Rešenje se može dostaviti i elektronski.
Korišćenje iz delova
Odmor se može koristiti iz više delova, ali jedan deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno, do kraja kalendarske godine. Ostatak se koristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Naknada za neiskorišćeni odmor
Ako zaposleni ne iskoristi odmor do prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da mu isplati naknadu štete za neiskorišćene dane.
Bolovanje
Za privremenu sprečenost za rad do 30 dana naknadu isplaćuje poslodavac, najčešće 65% prosečne zarade, a za povredu na radu ili profesionalnu bolest 100%. Posle 30 dana naknadu refundira RFZO.
- zaposleni dostavlja doznake u roku
- bolovanje se ne može prekinuti zbog godišnjeg odmora
- za vreme bolovanja zaposlenom se ne može dati otkaz iz tog razloga
Saveti za poslodavce
Vodite urednu evidenciju odsustava i proverite da li se prijave i doprinosi uredno evidentiraju u Centralnom registru. Sve detalje nađite u vodiču kroz Zakon o radu.
Najčešća pitanja
Da li poslodavac može da odbije odmor u terminu koji želim?
Može, zbog potreba posla, ali mora omogućiti korišćenje odmora u zakonskim rokovima.
Da li se godišnji odmor prekida bolovanjem?
Da, ako se razbolite tokom odmora, imate pravo da preostale dane iskoristite naknadno.
Zaključak
Jasna pravila o odmorima i bolovanjima smanjuju nesporazume. Postavite proceduru, izdajte rešenja na vreme i pratite neiskorišćene dane.