Zakon o radu je osnovni propis koji uređuje odnos između zaposlenog i poslodavca u Srbiji. Nije čudo što je to jedan od najtraženijih pojmova na internetu: od njega zavise plata, odmor, bolovanje i sigurnost posla.
U ovom vodiču objašnjavamo najvažnija prava i obaveze iz Zakona o radu, jezikom koji razume svako, bez pravničkih fraza. Bilo da ste zaposleni, preduzetnik koji prvi put zapošljava ili vlasnik veće firme, ovde ćete naći odgovore na najčešća pitanja.
Šta uređuje Zakon o radu
Zakon o radu propisuje kako se zasniva radni odnos, koliko traje radno vreme, kolika je minimalna zarada, kako se koriste odmori i pod kojim uslovima radni odnos može prestati. Zakon važi za sve zaposlene kod domaćih i stranih poslodavaca na teritoriji Srbije.
Pored zakona, prava zaposlenih se uređuju i kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu. Važno pravilo: ti akti mogu dati zaposlenom više prava od zakona, ali nikada manje.
Ugovor o radu: šta mora da sadrži
Ugovor o radu se zaključava u pisanoj formi, najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad. Ako poslodavac to ne uradi, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
- naziv i sedište poslodavca i lične podatke zaposlenog
- vrstu i stepen stručne spreme
- naziv i opis poslova, kao i mesto rada
- vrstu radnog odnosa (određeno ili neodređeno vreme)
- iznos osnovne zarade i rokove isplate
- trajanje radnog vremena
Ugovor na određeno vreme po pravilu ne može trajati duže od 24 meseca, uz zakonske izuzetke. Ako ste preduzetnik koji tek počinje, pročitajte i naš vodič kako otvoriti firmu u Srbiji.
Radno vreme i prekovremeni rad
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena radi prekovremeno, što je dozvoljeno samo u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i sličnih situacija.
Prekovremeni rad ne sme trajati duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Za svaki sat prekovremenog rada pripada uvećana zarada od najmanje 26% od osnovice. Uvećanja pripadaju i za rad noću, rad na praznik i minuli rad.
Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30 minuta (za puno radno vreme), dnevni odmor od 12 časova i nedeljni odmor od 24 časa neprekidno.
Godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana. Detaljnije o tome kako se koristi i šta se dešava sa neiskorišćenim danima pišemo u tekstu godišnji odmor i bolovanje. Zaposleni ima pravo i na plaćeno odsustvo do pet radnih dana godišnje za venčanje, rođenje deteta, smrt člana porodice i druge situacije.
Zarada i minimalna zarada
Zarada se sastoji od osnovne zarade, dela za radni učinak i uvećanja. Minimalnu zaradu utvrđuje Socijalno-ekonomski savet, a ako se dogovor ne postigne, Vlada. Poslodavac je dužan da uz svaku isplatu dostavi obračun zarade.
Proverite i da li se za vas uredno uplaćuju doprinosi. To možete videti u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Otkaz ugovora o radu
Poslodavac može otkazati ugovor samo iz razloga koje propisuje zakon: ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, ako krši radnu disciplinu ili radnu obavezu, ili ako zbog tehnoloških i organizacionih promena prestane potreba za njegovim radom.
Otkaz se daje u pisanom obliku, rešenjem sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Zaposleni ima pravo da ga ospori pred sudom u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja.
Rad od kuće
Zakon o radu dozvoljava i rad van prostorija poslodavca, ali ga treba posebno ugovoriti. Više o tome u tekstu rad od kuće i hibridni model.
Najčešća pitanja
Da li poslodavac može da me zaposli bez ugovora?
Ne. Rad bez ugovora je prekršaj za koji poslodavac plaća visoku kaznu, a zaposleni može da prijavi slučaj inspekciji rada.
Koliko traje otkazni rok?
Ako zaposleni sam daje otkaz, otkazni rok je od 8 do 30 dana, zavisno od akta poslodavca ili ugovora.
Da li mogu da odbijem prekovremeni rad?
Prekovremeni rad je obavezan samo u zakonom propisanim situacijama i u granicama od 8 sati nedeljno.
Zaključak
Poznavanje Zakona o radu štiti i zaposlene i poslodavce od skupih grešaka. Čuvajte ugovor, platne liste i sva rešenja, a u slučaju spora obratite se inspekciji rada ili advokatu. Propisi se menjaju, pa uvek proverite aktuelnu verziju zakona.